Česta zabluda je da jedini problem koji može da se javi na zubima je kvar, tj karijes. A zapravo to je samo jedan od problema, i to najčešće nije razlog gubitka zuba. Parodontopatija je najčešći razlog gubitka zuba.
Parodontopatija je oboljenje potpornog aparata zuba, koga čine vaše desni, kost u kojoj se nalaze zubi, cement korena zuba i različita vlakna. To je apsolutno savršen sistem dok negde ne zaškripi.
Potporni aparat zuba možemo izjednačiti sa temeljima kuće. Kuća stoji dok su temelji dobri. Tako je i sa zubima.
Prvo što treba da znate jeste da zubi ne mogu da poispadaju preko noći. U tom slučaju niste dobili pravovremeno dijagnozu i nije vam ponuđena nikakva terapija na vreme, i opet neće vam zubi ispadati tokom noći, verovatnije je da će se toliko klatiti da vam smetaju i da stomatolog mora da vam izvadi te zube.
Pravovremena dijagnoza na prvom mestu!
Parodontopatija nije bolest samo starijih ljudi. Parodontopatija se može javiti kod svih pacijenata kod kojih su nikli svi stalni zubi. I kada se javlja kod tako mladih ljudi, (a moj najmlađi pacijent je imao 18 godina), uglavnom je agresivnog tipa, brzonapredujuća. Često takvi pacijenti nemaju uopšte kvarnih zuba, nijednu plombu ali gube zube zbog parodontopatije koja se ne prepozna na vreme. Parodontopatija se uspešno leči odnosno drži pod kontrolom. Ali je jako bitno što pre dobiti pravu dijagnozu i započeti terapiju.
Prvi i najbitniji faktor u terapiji parodontopatije ste nećete verovati, baš vi! Način na koji održavate oralnu higijenu je najbitiniji za očuvanje zdravlja vaših desni a onda i očuvanje vaših zuba na mestu. Pitaću vas samo da li koristite interdentalne četkice ili još bolje znate li šta je to? Ako je vaš odgovor ne, vi ne perete 2/5 Vaših zuba i ne čistite najbitniji deo u ustima gde zapravo počinje parodontopatija. Dakle sva terapija koja vam se igde uradi neće imati nikakvog smisla niti će rezultat trajati ako vi ne održavati postignute rezultate kod kuće, a onako kako vam vaš doktor objasni. A svako objašnjenje podrazumeva interdentalne četkice i konac za zube. Drugi bitan faktor je naravno stomatolog i njegov plan terapije. Što se ranije postavi dijagnoza to je terapija naravno jednostavnija i posledično finansijski manje zahtevna.
Kako se leči paradontopatija?
Terapiju obavezno čine obrada parodontalnih džepova, a mogu da dopunjuju hirurška terapija, ortodontska terapija, kao i protetska rehabilitacija. Ideja terapije parodontopatije je da vam se omogući da održavate oralnu higijenu pravilno i precizno. Kada imate jako duboke parodontalne džepove te prostore ne možete očistiti nijednom četkicom, koncem ili interdentalnom četkicom, jedva ih i stomatolozi očiste kako treba specijalizovanim ručnim instrumentima i to sa anestezijom.
Obrada parodontalnih džepova ili inicijalna terapija je ako bi hteli da uprostimo termin, dubinsko čišćenje vaših desni i zuba. Radi se pod anestezijom, ne boli, to neće biti vaših najlepših dva sata u životu ali će biti nemerljivo korisno za zdravlje vaših desni i zuba. Nije dovoljno očistiti kamenac ultrazvukom (to je ono što baš izbija uši zvukom i prska dosta vode). Očišćen kamenac je preduslov da se može pristupiti daljoj terapiji tj kako smo ga nazvali dubinskom čišćenju, koje se radi nekim ručnim instrumentima. I ta procedura traje minimum sat vremena, najčešće sat i po vremena, i korak je koji se ne preskače. Ne može vam se raditi nijedna druga terapija parodontopatije pre ove. Nakon ove faze se čeka minimum mesec dana da se završi kompletno zarastanje mekog tkiva i tih finih struktura vašeg potpornog aparata. Nakon tih mesec dana se procenjuje da li je vama je potreban još neki vid terapije.
Hirurška terapija je sledeća faza kojoj pristupamo ako je u pitanju uznapredovali stadijum parodontopatije, pa prvom fazom nismo postigli dovoljno dobre rezultate. Takođe se radi pod anestezijom, ne boli, još duže traje sama procedura, ali svaki minut vredi. Mala napomena, hirurška intervencija nije konačno rešenje koje vas oslobađa pranja zuba, korišćenja konca i interdentalnih četkica. Parodontolazi koriste različite vrste hirurških intervencija za rešavanje parodontalnih džepova koje nije bilo moguće rešiti samo inicijalnom terapijom. Korišćenje veštačke kosti jeste jedna od njih ali ne i jedina. Veštačka kost je sredstvo koje koriste parodontolozi da bi omogućili bolje zarastanje a ne magični prah koji leči parodontopatiju. Vrlo često se pacijentima sa parodontopatijom nudi veštačka kost kao rešenje svih njihovih problema. Prvo da li ste nekad videli veštačku kost? Ona najviše liči na prašak za veš, ali ekstremno sitan prašak za veš. Njegova funkcija nije da nadoknadi vašu kost i sad tu nekom magijom se sve vraća na to kako je nekad bilo. NE. Ideja veštačke kosti je da imitira strukturu vaše prirodne kosti i da omogući bolje zarastanje tkiva oko zuba. To je sve. I ponavljam ideja terapije parodontopatije je da se vaši prisutni parodontalni džepovi dovedu u stanje koje vi možete da čistite.
I kako se tu uklapa ortodontska terapija i protetska rehabilitacija?
Parodontopatija ne trpi hrapave površine u ustima, manjak zuba, neuravnoteženu okluziju, neravnomeran prenos pritiska žvakanja. I tu nastupaju ortodoncija ili protetika da reše sve te probleme.
Ortodontska terapija tj terapija fiksnom protezom nam omogućava da rešimo ukoliko pacijent ima loš zagrižaj koji dalje produbljuje problem parodontopatije, ukoliko imamo nedostatak zuba ili smo izvadili neke zube da u te prostore pomeramo zube koje imamo, u nekim slučajevima možemo i da laički rečeno ubacujemo zube u kost, određenom vrstom pomeranja. Ortodontska terapija je kod pacijenata sa parodontopatijom vrlo klizav teren, možda bolje rečeno vrlo pipav teren i zahteva blisku saradnju parodontologa i ortodonta, i pre svega vrlo iskusnog ortodonta koji je radio sa pacijentima sa parodontopatijom jer je potpuno drugačiji pristup terapiji nego kod pacijenta koji ima zdrav potporni aparat. Nije uvek moguća primena ortodontske terapije, više različitih uslova mora biti ispunjeno ali kada može, daje fantastične rezultate i omogućava nam da izbegnemo protetsku terapiju, što je kod mladih pacijenata zaista važno.
Protetska rehabilitacija se radi da bi se nadoknadili zubi koji nedostaju ili da bi se u uznapredovalim slučajevima vezali svi zubi u jedan blok i na taj način dodatno zaštitili od različitih sila koje deluju u ustima pri pokretima i žvakanju.
Ono što je jako bitno naglasiti pacijenti koji imaju parodontopatiju imaju je ceo život. Zato su kontrole kod parodontologa neophodne na svakih 4-6 meseci. Problem tih pacijenata je zapravo njihov odgovor organizma na plak i određene vrste bakterija prisutne u ustima, tako da i nakon gubitka svih zuba ti pacijenti i dalje imaju predispoziciju za probleme parodontološkog tipa i na potencijalnim budućim implantatima.
Parodontolog je tu da vam nekim od ovih terapijskih modula ili svim, reši pre svega inflamaciju koja može biti opasna na više nivoa osim kao problem vezan za usta i zube i omogući pravilno održavanje higijene, i da na redovnim kontrolama prati i na vreme uoči problem kada se on javi.
Kako da znate da li imate parodontopatiju, predlažem da ne nagađate, redovne šestomesečne kontrole kod stomatologa su dovoljne, on će vam reći. Ako želite da vas specijalist pregleda onda vam treba specijalista parodontologije i oralne medicine ili specijalista bolesti usta (tako se na našim prostorima nekad zvala ta specijalizacija). Svakako ako vam krvare desni tokom pranja zuba ili spontano, imate neke nedefinisane bolove pri zagrižaju, imate neki neprijatan zadah, na nekim mestima primećujete da su vam se povukle desni, ili su Vam uvećane desni, ako Vam desni nisu svetlo ružičaste boje, javite se stomatologu.